Mace i selidba i kako je sprovesti tako da to bude što bezbolnije i za njih i za vas

Jedna od velikih briga i nedoumica koje sam imala u vezi selidbe bila je kako da je izvedem tako da to ne bude baš preveliki stres ni za njih, a samim tim ni za mene. Ja imam tri mace, od kojih dve u već ozbiljnim mačijim godinama (7, 11 i 13 godina), dva mužjaka i jednu ženkicu, svi sterilisani, redovno vakcinisani, itd. Dodatni problem je bio i to što su se moje mace, uprkos svim mojim pokušajima da ih „vaspitam“ da budu kućni mačići, izborile za slobodu da idu napolje, jer sam živela u prizemlju, u unutrašnjosti bloka i valjda je za njih zov prirode bio suviše veliki da bi mu se odupreli. Drugim rečima svaki moj pokušaj da ih „disciplinujem“ završio bi se ekstremnom pobunom u vidu trčanja po zidovima i plafonima u stilu Brzog Gonzalesa, a zatim i rušenjem svega čega se domognu sa polica i stolova, čupanjem tepiha i nameštaja, glasnim arlaukanjem do iznemoglosti (i moje i njihove)…Osim mene, njih je pazio i voleo i veliki broj mojih komšija i čak ih često i ugošćavao u svojim stanovima. Tako da su oni tu svoju slobodu izuzetno cenili i bili su jako vezani i za sam kraj i za dosta drugih ljudi u njemu, ali i za ekipu uličnih mačaka sa kojima su oni bili „družina“, kao i za decu iz obližnjeg obdaništa.

Rođen da uživa.

Jedno vreme sam mislila da je najbolje rešenje da ih par dana pre selidbe smestim u hotel za mace, na minimum deset dana dok se smestim, kako ne bi prisustvovali najgorem pretumbavanju, onom u jeku selidbe. Jedan od hotela za mace sam kontaktirala tri meseca pred selidbu, a zatim ga i posetila da se uverim da će smeštaj da bude dobar i dobro obezbeđen. Kako su mi se boksovi za mačke učinili premalim i za jednu mačku, od tog smeštaja bih odustala da mi vlasnici nisu rekli da postoji mogućnost da za moje mace pripreme posebnu sobu, koja se inače ne koristi, jedino što treba da im se javim mesec dana pred selidbu kako bih kaparisala smeštaj i utanačila datum, za šta sam im odmah rekla da tačan datum ne znam jer ne zavisi od mene već od mnogo stvari, poput toga da li će investitor da završi stan na vreme tako da stan bude useljiv, kada će mi agencija za nekretnine zakazati sastanke sa notarima, bankama, itd., a to uslovljava i dan kada ću moći da rezervišem kamion za selidbu. Znala samo da ću najverovatnije da se selim u septembru , ali ću im se svakako javiti mesec dana pre toga, da kaparišem smeštaj, a za tačan datum selidbe koji uslovljava i smeštaj mačaka molila sam ih da im javim početkom septembra, na šta su pristali. Međutim, čim sam se javila u avgustu vlasnici su počeli da vrše na mene pritisak da platim punu cenu odmah i da rezervišem tačan datum, jer su, navodno, prebukirani i moraju da znaju tačno kada i na koliko dana bih smestila mačiće. Tako da sam ja odustala od ove varijante i odlučila se da to organizujem tako da se svi preselimo zajedno.

Zahtevko. Moram stalno da ga zabavljam.

Verujte mi da mi je danas drago da je ovako ispalo, jer se ispostavilo da je to mnogo bolje. Selidbu sam zapravo organizovala u dva dana jedan za drugim. Prvog dana sam preselila nameštaj i pokućstvo, a sledećeg dana mačiće. Tako sam imala dovoljno vremena da nabavim sve što mi treba te sam, za početak, nabavila za njih tri transportera, jedan običan i dva sklopiva, malo veća. Zašto tri transportera, kad u jednom mogu da prenesem sva tri mačeta (doduše iz tri puta)? Transportere nisam uzela samo zbog transporta, već i zbog toga da u njih smestim mačiće dok se dešava iseljavanje iz jednog i useljavanje u drugi stan i tako sprečim mogućnost da, dok traje gungula, izlete iz prostorije dok se otvaraju i zatvaraju vrata od same prostorije i vrata od stana. Zašto dva veća sklopiva transpotera? Prvo zato što imam dva debeljka (i jednog mršavka). Oni bi svi mogli da stanu u standardni transporter, ali debeljkovići ne bi mogli u njemu da izdrže duže. Osim toga, sklopive transportere mogu da rasklopim kada se završi čitava frka i da ih negde spakujem, umesto da mi zauzimaju prostor u duplo manjem stanu.

Zahtevko. Hoće nešto, a ni sam ne zna šta.

Ja sam imala još dva dodatna problema da rešim kada su u pitanju moje mace. Naime, kao mačke koje izlaze napolje oni su bili navikli da veliku i malu nuždu vrše napolju, a drugo je bilo to da ma koliko sam se trudila da ih čistim od buva nikad nisam mogla u potpunosti da se rešim istih upravo zbog toga što su išli napolje i kupili buve od drugih mačaka i iz podruma. Kako sam se selila u stan na spratu nije više bilo govora da idu napolje, pogotovo ne u novom kraju jer bi se izgubili istog dana, tako da sam znala da ću morati da ih naučim i da se prilagode na zatvoren prostor i da nuždu obavljaju kod kuće. Isto tako sam znala da ne želim da u novom stanu imam i jednu jedinu buvu. Tako sam u konsultaciji sa njihovim veterinarom prvo čišćenje od buva obavila, otprilike, mesec dana pred selidbu, a sledeće par dana pred selidbu, nakon čega više nisu izlazili napolje, a tu su mi od velike pomoći bili i ovi transporteri – kad krenu ekstremno da šize ja ih smestim unutra i oni se smire. Ali i to je čudo jedno, mace kao da su znale šta se dešava i nekako kao da su se i same psihički pripemile na selidbu, posebno dvoje od njih za koje sam se najmanje nadala…sledi osvrt i na to :).

Gamapet rasklopivi transporter http://gamapet.rs/psi/sklopivi-kavezi/

Dodatno sam još kupila i veliki Triksijev WC za mace, sa poklopcem i pokretnim vratancima koji je IZVANREDAN. Mislim da bolji nisam mogla da nabavim, zato što je XL veličine pa i moji debeljkovići mogu bez problema da uđu unutra, a i poklopac se izuzetno brzo i lako „otkopčava“ i „zakopčava“, specijalnim sigurnosnim bravicama. Ali dodatno sam kupila i manju, otvorenu WC plastičnu posudu, koju stavljam unutar velikog Triksijevog WC-a koji pa ima preglomaznu posudu koja se samim tim teže i puni i prazni i pere. Ovako, sipam im posip u tu manju posudu koja je standardnih dimenzija i po potrebi je praznim i perem, bez mnogo muke.

TRIXIE Toalet sa filterom PRIMO XL

Tako opremljena dočekala sam i svoja dva dana selidbe, jednog rezervisanog za nameštaj i drugog rezervisanog za cicose. Nakon unošenja nameštaja i pokućstva vratila sam se u stari stan, tu prespavala sa mačićima i sledećeg dana organizovala njihov prevoz u novi stan. Izgleda jednostavno, ali iako je ispalo jednostavnije nego što sam se nadala, usledio je malo teži period privikavanja na novi stan, posebno za jednu od maca, za ženkicu. Kad smo kod te teme moram da kažem da je prilagođavanje mačaka na novi stan/kuću, bar iz mog iskustva, individualna stvar. Neki mačići se prilagode lakše, a drugi baš i ne. Prvih nekoliko dana svi su bili toliko uplašeni da su sve vreme bili zavučeni po ćoškovima između kutija, ali dok su mužjaci uglavnom ćutali i bili mirni kao bube, ženkica je imala periode kada je patila na sav glas. Posebno bi je noću uhvatio neizdrž i onda muke žive sa njom, PO CELU NOĆ – plače, kuka i arlauče, grebe na vrata, ne može da se smiri ni u transporteru i tako MESEC dana intenzivnog kukanja, celonoćnog. Pokušala sam i sa tableticama i sprejem za smirenje na biljnoj bazi, sa specijalnom formulom za mace – ne vredi. I baš kad sam mislila da se ona nikad neće navići, da više ne mogu da izdržim ( i da dolazim u faze zbog kojih se stidim, a to je da mi je dolazilo da je zafrljačim kroz prozor od nespavanja i premorenosti) to je počelo da se proređuje, da bi posle par meseci u potpunosti prestalo. Najgore od svega je što je nekad to njeno mjaukanje znalo da bude toliko glasno da sam se plašila da će komšije da ga čuju i da se nas linčuju, posebno što je noću akustika takva da se sve još glasnije čuje, pa sam svaki čas skakala da je nekako smirim i utišam, ljuljam, mazim i na prevaru uspavam – što je bilo nemoguća misija, bar ne na duže od 5 minuta. Srećom pa je zato danju spavala.. Danas, posle gotovo godinu dana, mogu da kažem ne samo da su se navikli, nego da uživaju u novom prostoru bar isto kao i ja, vole terasu i tu borave preko celog leta i sve u svemu mnogo su pitomiji, a i nekako, kao da me i više vole i više su se vezali za mene. Još jednom da pomenim, na moje veliko iznenađenje, mužjaci, koji su u starom stanu pravili ogromnu frku ako im istog trenutka ne otvorim vrata ili prozore kad hoće da idu napolje, su se mnogo brže i lakše privikli na nov stan i zatvoren prostor, nego ženkica.

Penjalicu nisam pominjala. Ona je došla malo kasnije, ali nisam baš najzadovoljnija kvalitetom.

Vrata od terase i prozora nisam smela da otvaram tako da sam prvo radila na montiranju zaštitne ograde od grifovane, plastificirane žice, koja po potrebi može da se podiže i to sam sredila u prvih nekoliko dana, tako da sam mogla da ih puštam na terasu. Na WC i na posip su se navikli mnogo brže i lakše nego što sam se nadala. Kada su mi dolazili majstori da mi montiraju nov nameštaj ja bih ih zatvarala u spavaću sobicu, a kada je i ta sobica morala da bude otvorena onda sam ih opet smeštala u transportere, tako da su mi i tu dobro došli ti transporteri, jer su mačići u njima bila zaštićeni i mirni. Te transportere još uvek nisam rasklopila jer su ih mačići zavoleli i sami u njih ulaze kad im dođe. Tako da znate da ima nade da se i sa više mačaka preselite i da se one naviknu, samo vam zaista treba ogromno strpljenje.

mace i selidba, kućni ljubimci i seldiba, mačke i selidba, privikavanje mačaka na novi stan, privikavanje mačaka na posip, posip za mace, toalet za mace, zaštitna ograda za terasu, ograda od grifovane žice, rasklopivi kavez, rasklopivi transporter,
Zaštitna ograda za terasu od grifovane žice, plastificirane u belo i moja plačljivica, Kaliko – plava kornjačevina, u prvom planu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: