Pirotski ćilim – u čemu je njegova posebnost?

Izvor fotografija u najavi za post: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Pisati o Pirotskom ćilimu neće biti ni malo lak zadatak, bar ne onome ko o njemu želi da sazna što više. Jer mnogo je različitih i suprotstavljenih „teza“ o njegovom poreklu, starosti, simbolici motiva, načinu izrade, itd., da je malo teže u toj zbrci informacija napraviti neku sistematizaciju, ali ne i nemoguće. Svakom ko se malo dublje upustio u istraživanje o poreklu i starosti pirotskog ćilima, jasno je da pristup nikako ne može biti jednostran, baziran samo na šturim pisanim podacima, već multidisciplinaran. Da bi se shvatilo poreklo i starost Pirotskog ćilima mora se uzeti u obzir sve: od same istorije Pirota i toga dela Balkanskog polustrva, njegovog stanovništva, geografskog položaja (preciznije: geopolitičkog položaja), lokalne tradicije, običaja i verovanja, starosti sorte ovaca od kojih su izrađivani ćilimi i specifičnosti same sorte, načina na koji je predena i izrađivana vuna, samoj tehnici tkanja, itd.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Saznanja koja se dobiju na taj način su potpuno legitimna da se tvrdnje svih onih koji početke ćilimarstva u Pirotu vezuju za 16. vek ili za dolazak Turaka, mogu smatrati potpuno površnim, ako ne i zlonamernim. Jedina veza sa Turcima i Turskom može da bude ta da se Pirot tada (odnosno oduvek) nalazio na trasi važnih trgovačkih puteva koji su vodili ka Carigradu/Istambulu. A Turci, kao izvanredni trgovci, su u njemu prepoznali vredan proizvod kojim su poželeli da trguju i tako podstakli njegovu proizvodnju. Takođe, isto kao i na ove naše prostore Zapadnog Balkana, tako i na prostore Istočnog Balkana, Turske i Anadolije, treba gledati u širem istorijskom kontekstu – i jedna i druga regija su etnički miksevi sastvaljeni od autohtonog balkanskog stanovništva ( tzv. „Ilira“, Dačana i Tračana, kao i antičkih Jermena, na području današnje Turske) sa kojima su se mešala druga plemena sličnog porekla (Zapadni Balkan) ili plemena azijatskog porekla (Turska i Jermenija). Zapravo, do pojave etničkih Turaka područje današnje Turske je bilo u sastavu velike Jermenske kraljevine, tako da autohtono, staro balkansko stanovništvo, sa svojim specifičnostima, ima izuzetan uticaj i na razvoj i karakteristike Pirostkog ćilima i balkanskih ćilima, generalno. Nesumnjivo je da su i etnički Turci oplemenili postojeće bogatsvo šara svojim, orijentalnim elementima/motivima, međutim, u potpunosti pripisati Pirotski ćilim Turcima, je velika greška, ma koliko se ko ljutio. Pirotski ćilim, baš kako i naziv kaže je, najvećim delom, produkt autohtonog stanovništva pirotskog kraja, koje je po mnogo čemu osobeno, a ne samo po Pirotskom ćilimu i koje na tim prostorima živi oduvek.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Tome u prilog ide i sam geografski položaj Pirota – Pirot je kotlina okružena planinama koja je služila kao prirodna zaštita od brojnih uticaja i osvajača tokom dugog niza vekova, a takve okolnosti se mogu smatrati prirodnim prezervatorom samog stanovništva i njegovih tradicija, običaja i verovanja. Muškarci su se bavili čuvanjem stoke, dok su žene održavale domaćinstvo i brinule o deci, a u slobodno vreme se posvećivale tkanju tkanina, ćilima, tepiha. Upravo tako se i razvijao tkački zanat. Pirotski ćilim se izrađuje od vune autohtone sorte ovce – Pramenke, koja je inače izuzetno otporna na bolesti i daje vunu visokog kvaliteta. Naime, Pirotski ćilim odlikuje takvo savršenstvo, u pogledu same tehnike izrade, ali i kvaliteta vune i načina na koji je ona upredena, da mu nema premca u svetu, u tom pogledu. Dodatno, on nema naličje, već i donja i gornja strana ćilima predstavljaju lice i svaka se može koristiti po minimum 100 godina. Tako nešto je karakteristično samo za Pirotski ćilim. Način na koji se upreda vuna daje izuzetno tanko, a izdržljivo vlakno, koje iako se izuzetno gusto sabija tokom tkanja, posebnim češljićem, daje lagan i tanak, a izdržljiv tepih. Tepih se izrađuje iz jednog dela (još jedna posebnost Pirotskog ćilima), glatkom tehnikom klečanja, koja je u izvođenju pirotskih tkalja izuzetno kompleksna, dugotrajna, čak i mukotrpna, pa i u tom pogledu Pirotski ćilim gotovo da nema konkurenciju. Same tkalje su razvile još jednu metodu, svojstvenu samo njima, a to je način provlačenja kanurica sa nitima potke kroz niti osnove. Ako se ornament izvodi pravcem osnove, između pojedinih šara stvarju se šupljine ili rešme, pa su takvi ćilimi vazdušastiji u odnosu na klasično istkane ćilime, i oni obično predstavljaju ukrasne ćilime, poput zidnih ćilima, stolnjaka, šustikla, torbica itd. Ukoliko se šara izvodi dijagonalno prema samoj osnovi ćilima onda nemamo šupljina među šarama i takvi ćilimi se rade za sam pod jer su dugovečni, čak dobijaju mnogo veću vrednost ako su dodatno gaženi i postaju trajniji na taj način!!!

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Imajući sve ovo u vidu, a da još nismo počeli da govorimo o ornamentici i njenoj starosti i simbolici, je samo po sebi dovoljno da se logički zaključi da ovakva dostignuća i osobenosti niti mogu da se razviju u par vekova, niti mogu da se preuzmu od drugih naroda, a da sami ti narodi nisu dostigli ovakve standarde, kako u pogledu tehnike izvođenja, tako u pogledu kvaliteta sirovina i posebnih tehnika njihovog poboljšanja. Prirodno okruženje Pirota, sa autohtonom sortom ovaca stvorilo je uslove da se razvije baš ovakav ćilim, na ovom podneblju, inače karakterističnom i po Vinčanskoj civilizaciji, čiji je sastavni deo, a koja je dopirala sve do obala Egejskog i Jonskog mora, što se u širim naučnim krugovima smatra pravim početkom ljudske civilizacije, sa tragovima koji ukazuju na to da su ovde isto tako bili i prvi počeci metalurgije, ali i tkanja, između ostalog . Nije čudo što su, po predanjima najstarijih pirotskih tkalja, kod kojih se ova znanja i veštine prenose sa kolena na koleno, neke šare na Pirotskim ćilimima toliko stare da davnašnji ćilimi predstavljaju, zapravo, slikovno pismo, a da same šare predstavljaju  simbole koji svedoče o nastanku čovečanstvanstva, uključujući tu pre svega različite stilizacije prastarog simbola „Drveta života“, sa različitim plodovima. Takođe, i „konstrukcija“ ćilima je takva da je karakteristična samo za Pirotski ćilim: već smo pomenuli da se ćilim izrađuje iz jednog dela, a treba dodati i to da kada se pogleda raspored šara, ćilim izgleda kao uramljena slika. Ima spoljašnju ivicu, unutrašnju ivicu i ploču ili borduru, pa izgleda kao da je ćilim uramljen“.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Lepota i kvalitet Pirotskog ćilima su bili takvi da su bili obavezan deo srpskih kraljevskih odaja, rezidencija i dvorova i nešto sa čime su oni dočekivali strane delegacije, pri čemu je ćilim zauzimao počasno mesto. Naime, kraljica Draga je bila ta koja je uticala da Pirotski ćilim postane statusni simbol na dvoru Obrenovića, a kasnije i Karađorđevića. Jedina dostupna online fotografija je ova, sa kraljicom Marijom i kraljem Aleksandrom, u ne baš najboljoj rezuluciji. Izvor: Wikipedia. Koliko su svi zajedno bili uspešni u promovisanju Pirotskog ćilima kao statusnog simbola govori i činjenica da su, samo iz beogradskih stanova, u toku II svetskog rata, okupatori opljačkali nekoliko hiljada Pirotskih ćilima, koji možda i danas krase nemačke domove.

Izvor fotografije: Wikipedia

Govoriti i pisati podrobnije o ornamentici na Pirotskim ćilimima je toliko obiman posao da bi posebna knjiga trebala da se napiše o ovom fenomenu. Koliko je kompleksna tehnika izrade, toliko je kompleksna i njena ornamentika, koja je izuzetno bogata i raznovrsna. Neka osnovna podela motiva zastupljenih na Pirotskim ćilimima bila bi sledeća:

Po nazivima šara imamo:

  • Gugutke,
  • Kornjače,
  • Sofre,
  • Kuke,
  • Čenđele,
  • Perca, itd.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Dok po vrstama stilizacije šare možemo podeliti na:

  • Vegetabilne,
  • Antropomorfne,
  • Zoomorfne,
  • Figuralne,
  • Arabeske, itd.
Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Zapravo, ćilimarstvo u Pirotu je upisano u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a ćilim je jedinstven u Evropi kao proizvod sa zaštitom geografskog porekla i umeća tkanja. Interesantno je da se ovakva odluka donela tek u skorije vreme, kada je ćilimarstvo kao zanat i tehnika gotovo u potpunosti izumrlo na našim prostorima, pa tako i u pirotskom kraju. Na nekadašnjih pet hiljada tkalja, danas postoji tek par aktivnih ćilimarskih radionica-udruženja koje ovu tradiciju održavaju u životu, a jedna od njih je „Damsko srce“. Naime, po rečima Slavice Ćirić, osnivača radionice, koliko je tkanje Pirotskog ćilima težak posao govori podatak da tkalja koja je vična tom poslu i ima brze i spretne ruke, kada izrađuje originalni Pirotski ćilim prema svim uspostavljenim standardima, uloži mesec dana kako bi istkala svega 80 cm kvadratnih ćilima!! Kako je za izradu jednog ćilima potrebno gotovo dva meseca, cena novog Pirotskog ćilima tako dostiže, u zavisnosti od veličine, 150 do 250 evra po kvadratu. Stari Pirotski ćilim ima antikvitetnu vrednost i cenu koja se izražava u hiljadama eura. Očigledno, moderan i brz način života, uzima svoj danak kada su u pitanju ovakve tradicije na našim prostorima. Ćilimarstvo danas, generalno, mnogo više održavaju u životu narodi koji su, možda najviše zahvaljujući svojoj veri, konkretno Islamu, ostali verni arhaičnijiem, sporijem, tradicionalnijem načinu života, kao i tradicionalnom ulogom žene u porodici. Danas se varijante pirotskog ćilima izrađuju od Bosne, preko Raške i Albanije do Turske i dalje ka Aziji. Možda su naš nemar prema vlastitoj baštini, uz prihvatanje „tekovina“ zapadnjačkog načina života, koji uslovljavaju njegov ubrzan tempo i samim tim i male mogućnosti da se ovako nečemu posveti svo potrebno vreme i pažnja, razlozi zbog kojih se poreklo Pirotskog ćilima sve češće pripisuje baš tim narodima koji ćilimarstvo masovnije održavaju u životu. Zato smo možda mi ti koji ne treba da se ljutimo kada je to slučaj.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Vratimo se ornamentici pirotskih ćilima, koje se najpre može posmatrati kroz prizmu naših prastarih verovanja, mitologije, naše stare, paganske vere, te stoga i paganskog misticizma. Naime, šare na Pirotskom ćilimu imaju magijsko i zaštitno dejsvo, kako za onoga ko ga tka, tako i za dom u kome se nalazi ili za pojedinca ili porodicu kojoj se poklanja. Naime, „Nekada davno u Pirotu devojka nije mogla da se uda ako nije znala da tka ćilim. Pirotski ćilim su tkale gradske devojke, jer je ovo pre svega gradski zanat. Ipak, tkale su ga podjednako i bogate i one devojke koje su poticale iz siromašnijih porodica.“ Bogate devojke su ćilime tkale iz ljubavi i da bi pokazale svoju inteligenciju, jer se nekada inteligencija devojke merila lepotom ćilima, deli sa nama Slavica Ćirić iz „Damskog srca“. Po njenim rečima „Devojka koja se pripremala za udaju je obično radila jedan ćilim koji se zove svekrvin jezik. To je ćilim koji prikazuje kaktus, ali u cvetu. Sa tim ćilimom devojka je htela da umilostivi svekrvu da njihov budući odnos ne bude poput bodlji ili trnja, već da bude kao jedan rascvetani kaktus. To je obično i delovalo.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Isto tako,  „pirotskom ćilimarstvu među najpoznatijim i najtraženijim oblicima nalazi se i šara namenjena muškarcima. Ona se zove bombe. Ta šara je u samom procesu nastajanja namenjena muškoj deci. Kada se rodi muško dete, od davnina pa i dan-danas, odmah neko od rodbine dolazi i naručuje bombe koja daju snagu i energiju.“ Uz to, ova šara daje i moć rasuđivanja, moć upravljanja i pomaže da dečaci razvijaju sposobnosti koje su nasledili i sposobnosti koje se u međuvremenu pokažu… Zato, kada muško dete pođe u školu, na fakultet, kada započinje svoj posao ili čak i kada se ženi, u svakom momentu je dobrodošao ćilim“, dodaje gospođa Slavica.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Osim Slavice Ćirić iz „Damskog srca“, zanimljiva svedočenja o pirotskom ćilimu imala je i Baka Ruža, najstarija ćilimarka u Pirotu. Po njenim rečima, pre Drugog svetskog rata pirotske tkalje su u zgradi suda tkale ćilim dugačak 35 metara za Beli dvor. Tada je i nastala legendarna priča o šari „Kraljičin rukav“. Baka Ruža je imala priliku da isprati sve te događaje: „Vodila nas je najstarija sestra, tamo je tkala njena svekrva – žena rođena hiljadu osamsto osamdeset i neke. Ta generacija je tkala. U opštinu je došla kraljica, a najbolje ćilimarke nisu bile pozvane na ručak. Umesto njih, na ručku su bile neke žene koje razboj nisu ni videle, a među njima je bila jedna ćilimarka. A tkalje uvređene ali iskrene i poštene, dogovore se da sutradan ne odu na posao. Onda ih je žandarmerija na konjima, jednu po jednu, od kuće dovodila u zgradu suda da završe ćilim. Ona jedna tkalja koja je bila na ručku videla je vezenu šaru na kraljičinom rukavu, dopala joj se pa su pirotske ćilimarke prenele tu šaru na ćilim i tako je nastao ’Kraljičin rukav’, motiv koji se i danas veoma često koristi.” Koliko se izrada ćilimova ozbiljno shvatala svedoče i njene sledeće reči: “ „Znate, kada smo tkale u Ćilimarskoj zadruzi pedesetih godina, bilo je nas 1.300 organizovanih tkalja. Nije bilo mesta za sve, kafane su bile pune ćilimarki koje su radile. Tada se radilo na normuŠestak (ćilim od šest aršina) morale smo nas dve da uradimo za dvadeset dana, a ako radi jedna, onda za četrdeset. Nismo mogle da dobijemo platu ako ne ispunimo normu.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Osim kao miraz, pored toga što je predstavljao veoma važan dekorativni element, ćilim je takođe imao važnu ulogu i u društvenom životu. Na svadbama je bio običaj da se ćilimom ukrašavaju konji, šatori i kuće . Osim toga, ćilim se koristio i u običajima vezanim za smrt pa se tako često moglo videti kako se bračni par sahranjuje u polovinama istog ćilima. Takođe su se poklanjali i crkvi kao prilog – za zdravlje živih ili za pomen mrtvima. Krajem 19. veka ćilimi su polako počeli da se koriste na javnim političkim manifestacijama gde su dobili status nacionalnog simbola.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Što se same tehnike tiče, ćilime su, zavisno od veličine, ujednačeno tkale dve do deset ćilimarki na vertikalnim razbojima. Ćilimi su se tkali od fine, tanke, i ravnomerno opredene vune koja se uglavnom obrađivala isključivo u okviru domaćinstava a kasnije i u specijalizovanim predionicama. Vunena nit bila je meka, sjajna i elastična, a osnova ćilima dobijala se predenjem najdužih vlakana. Ukoliko bi osnova bila kvalitetno izrađena onda bi i sam ćilim bio kvalitetan. Vuna je bojena kod bojadžija. Do kraja 19. veka za proizvodnju boja korišćene su biljne sirovine poput lišća, korenja i mnogih plodova. Tokom bojenja dodavane su i potrebne kiseline, baze ili metali. Na taj način su nastale boje: aleva (crvena), kaveređija (kafena), đuvez (bordo), višnjerenđija (višnjeva), modra (čivitna), otvorenoplava (nebo) i zatvorenoplava. Boje su bile postojane. Ćilimi su tkani na vertikalnim razbojima tehnikom klečanja. Klečanje se izvodi potkom namotanom prstima u tzv. gužvice. Imalo ih je u onoliko boja koliko je bilo potrebno za izvođenje šare. Za tkanje je bila važna izvežbanost prstiju kojima se izvlače žice osnove kroz koje se umeće potka odgovarajuće boje, a zatim se nastavlja s gužvicom druge boje.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

U novije vreme, uporedo sa zaštitom Pirotskog ćilima kao nacionalnog brenda, radilo se veoma ozbiljno i obimno i na standardizaciji pravila koja propisuju šta sve mora da se ispoštuje kako bi ćilim mogao da ponese oznaku „geografskog porekla“. Detaljnije se o ovome možete informisati putem Elaborata, urađenog od strane Komisije za kontrolu izrade i proizvodnje pirotskog ćilima, a po zahtevu grada Pirota, na temu Zaštite geografske odlike porekla Pirotskog ćilima. U Elaboratu je veoma detaljno navedeno, na koje tačno područje se zaštita odnosi, kao i na koje sve vrste tkanih proizvoda.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Ali to, naravno, nije sve. Tu su definisane i posebne karakteristike ćilima. Osim mnogih koje su ovde već pomenute, treba pomenuti da postoje čak 34 različite dimenzije ćilima, sa veoma interesantnim nazivima za svaku veličinu. Evo nekih: Šustikla, Jan, Sidžade, Šestak, Smetenik, Batal, Dobatal, Merka, itd. Osim toga, ćilimi su svoje nazive dobili i prema šarama u polju, pa su tako delovi ćilima: Ćenar, Spoljašnji ćenar, Ploča (bordura), Unutrašnji ćenar (Ćendra), Polje. Na ploči se nalaze različite šare, definisano je oko 37 šara, a evo nekih sa najzanimljivijim imenima: Sofrica, Vraško koleno, Tiče ploča, Kostenica-lavlje šape, Atapod (Oktopod), Gušter ploča, Lale ploča, Kraljičin rukav, Kornjača, Rašićeva ploča, Kuke, Narovi, Puževi, Zmaj ploča, Žaba ploča, itd.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Za unutrašnji ćenar se koriste druge vrste šara, a neke od njih su: Bademčići, Amajlije, Nizamčići, Kukla, Prsti, Kube, Minđuše, Gugutće, Ševuljice, Ruže, itd. Svaka šara i simbol ima različito značenje, evo par šara sa njihovim tumačenjima: Vraška kolena – stara šara predstavljena sitnim, čudnovato-đavolskim, izlomljenim ornamentima, po čemu je nazvana Vraško, tj. Đavolje koleno. Tu su i Kostenice – takođe, veoma stara šara koja predstavlja kosti životinjske noge.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Sledeće što je definisano elaboratom su vrste sirovina i način proizvodnje. S obzirom da je stočni fond u novije vreme opao i da se sa njim, takoreći, izgubila autohtona sorte ovce, tzv. Pirotska Pramenka, uslov je da ćilim mora biti izrađen od kvalitetne, prirodne vune od ovaca sa domaćeg područja. I druge norme, poput ručnog predenja vune, morale su biti zamenjene savremenijim tehnikama, uz obavezne standarde o kvalitetu koji je približan ručnom predenju. Sve ostali ostali propisi definisani elaboratom tiču se krajnje tehničkih specifikacija, poput debljine, gustine, težine, finoće prediva, dimenzija, itd.

Slede linkovi ka izvorima iz kojih sam prijupljala sav pisani materijal. On je jednim delom nastao na bazi literature koju sama posedujem, a delom na osnovu istraživanja iz sledećih dostupnih, referentnih materijala:

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Koliko je osoben Pirotski kraj ne svedoči samo Pirotski ćilim, već i dijalekt pirotskog kraja, pirotski specijaliteti i gurmanluci, ali i pirotski humor i poslovična pirotska štedljovost, koja je i česta tema tih viceva. Za ovaj kraj se vezuju mnoge anegdote, upravo na temu dijalekta koji poseduje dva padeža, nominativ i akuzativ, i koji je došljacima toliko stran da je uzrok čestih i smešnih nesporazuma. Najbolji primer tog “pravog bogatstva“ padeža je i andegdota iz čuvenog pirotskog restorana “Nacional“ koju Piroćanci i danas prepričavaju. Svojevremeno je u “Nacionalu“odseo jedan ugledni profesor iz Beograda. Od kelnera je tražio meni. On mu je izbrojao čitav spisak: “Imamo pasulj sas suva rebra, gulaš sas jagnjetinu, gulaš sas teletinu, kupus sas svinjetinu…“. Profesor posle silnog nabrajanja, upita kelnera:“ Da li vi upotrebljavate akuzativ?“. A on će: “Ama jok, kod nas se sve sprema na zejtin“. :))))))))))))))))))))))))))))!!! – Izvor: Jugmedia.rs

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Ono što me čudi je da se sami Piroćanci tako lako odriču autorstva na Pirotski ćilim i što ga datiraju u mnogo raniju istoriju nego što je to zaista slučaj. Svetski etnografi, arheolozi i drugi stručnjaci uopšte ne sumnjaju da je upravo na Balkanu nastao prvi ćilim. Balkan jeste širok pojam, međutim njegova dalja istorija se vezuje za autohtono stanovništvo ovih prostora. Sa kasnijim dolaskom drugih plemena i etniciteta javljaju se u izvesnoj meri uticaji drugih kultura iz kojih oni potiču. Međutim, Piroćanci sa ponosom mogu glasno da kažu ono što među sobom stidljivo pričaju i što prenose usmenim predanjem jedni drugima, s kolena na koleno. Mogu to negde i da zabeleže. Mislim da ih zbog toga neće niko tući, mogu samo da dobiju usmene packe ili pokušaje cenzure. Na njima je da se izbore za svoju istinu.

Izvor fotografije: FB strana „DAMSKO SRCE“, Pirot“ , autora Slavice Ćirić

Savkoga koga to zaista zanima može da izvrši uporednu analizu ornamentike Pirotskog ćilima sa ornamentikom zastupljenom na ćilimima drugih naroda i da shvati da je većina pirotskih šara potpuno zasebna i autentična, posebno na onim kompleksnijim i najstarijim, koje paradoksalno izgledaju potpuno futuristički i kao da su rađene na kompjuteru, uz pomoć uveličanih piksela. Mnoge od tih šara me podsećaju na pakmene i bića iz kompjuterskih igrica, a možda baš ta asocijacija, barem meni lično, daje dodatnu i zanimljivu dimenziju već postojećoj lepoti.

Zahvaljujem se Gospođi Slavici Ćirić iz „Damskog srca“ ,iz Pirota, što mi je dozvolila da koristim fotografije sa njene Fejsbuk strane „Damsko srce, Pirot“ . I pored velikog izbora fotografija, iza kojih se vidi veliki rad i trud, koji su za isto tako veliko poštovanje, opredelila sam se ovom prilikom, najviše za fotografije koje prikazuju proces nastajanja pirotskih ćilima i na kojima se možda najbolje vidi kakav mukotrpan rad, ali i ljubav su potrebni da se napravi samo jedan ovakav ćilim. U dogovoru sa gospođom Slavicom, jedna posebna objava će biti posvećena njenom radu, udruženju koje je pokrenula, sada već davnih dana i gde ćemo nešto više saznati baš o samom procesu nastajanja pirotskih ćilima, ali i mistici koja se vezuje za njihovu ornamentiku, kao i o kreativnom procesu koji prethodi, jer Gospođa Slavica najčešće sama smišlja kompozicije i kolorističke kombinacije za ove ćilime, oslanjajući se na tradicionalnu ornamentiku i koloristiku. Ipak, ono što je najvažnije, kako sam zaključila iz razgovora sa njom, je da je Pirotski ćilim sa svojim šarama i mistikom integralni deo ove umetnice, gen koji je zapisan u njenom biću i nešto što se već arhetipski nalazi u njoj samoj, zbog čega ona ove ćilime stvara više na osnovu sopstvenih vizija, nego nekih posebnih ili preciznih crteža. Tema je veoma interesantna pa joj se unapred radujem, a doći će na red onda kada Gospođa Slavica bude imala više malo više slobodnog vremena.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: